“Razmišljao sam i o “Njegošu”, odnosno o odlaganju njegovog objavljivanja. I mada me nije pogodilo ni kad ste mi to rekli, sad smatram da je to pametno: pijaca neće biti zatrpana mojim knjigama, a imaćemo od čega još da živimo godinu-dve - ne mislim materijalno nego u iščekivanjima, pričanjima, komentarisanjima. U položaju u kome smo važno je da se “HRANA” razvlači, da traje i da se nikada ne prekine. A do tada ću i ja biti na kraju s ovom mojom pisanijom (bar prvom verzijom), pa ćemo živeti od - novih zamisli

*Iz pisma MIlovana Đilasa supruzi Štefici, 1. oktobar 1964.”