Dragi svi (ako ima nekoga :-)),

Ovo je prvo što sam uzeo da zapišem, pa da vidimo kako ću se snaći.
Ovaj kratki tekst sam nazvao Posle dugo vremena, jer je uistinu prošlo mnogo dana od kada sam se poslednji put našao ispred belog, opasnog i ne baš prilično druželjubivog ekrana. Mislim da je prošlo duže od šest celih meseci, i u meni se posle tog perioda ponovo javio onaj crv nesigurnosti koji mi se obraća pitanjima da li je ono što sam napisao dobro ili ne? Ima li svrhe da pišem uopšte? Mislim da bi se svi koji su ikada uzeli da napišu bilo šta i našli u ovakvoj situaciji, mogli poistovetiti samnom u ovom trenutku.
Nego, da ne dužimo, posle nekoliko napisanih pasusa druge knjige u serijalu Izvori, nisam mogao, a da ne zatražim potvrdu od svoje supruge da je ono što sam napisao imalo smisleno.
Možete zamisliti moju agoniju dok sam čekao njen sud. Ali, na moju sreću, bio je pozitivan. Tako da se sada mogu pohvaliti kompletirani tekstom od preko 4000 i nešto reči koje sam uspeo da izbacim iz sebe za jedno popodne posle dugo vremena...

Pozdrav svima,
M.